Problemi sa kojima se čovek susreće u životu mogu se rešavati na razne načine. Veliki broj problema može se rešiti i bez upotrebe računara, ali ako znamo da rešavanje problema podrazumeva jedan dug i komplikovan proces dolaženja do rešenja, provere rešenja i primene u različitim okolnostima, onda smo svesni da nam računari puno mogu pomoći. Ako treba proveriti tačnost neke matematičke formule to znači da treba nebrojeno puta primeniti formulu na različite početne vrednosti. Što su formule komplikovanije to nam više vremena treba da bi smo dobili konačan rezultat, pa se broj primera za proveru smanjuje, a samim time se smanjuje mogućnost nalaženja eventualnih grešaka u formuli. Tu nam računari mogu pomoći u velikoj meri.
Naime, računarski program možemo pokrenuti koliko god puta hoćemo sa bilo kojim početnim podacima i računar će "poslušno" izvršiti naznačene operacije i prikazati rezultate u mnogo kraćem vremenu nego da smo to sami radili na papiru.
Prednost računara je i to što ne greši, ne umara se, ne pada mu koncentracija. Uvek radi ono što je predviđeno istim redom i sa istom energijom kao da je prvi put.
Zato se sve više problema rešava pomoću računara. Nekada su se samo računski zadaci rešavali pomoću računara, dok danas, računari nalaze primenu i u raznim analizama, ispitivanjima i drugim radnjama i postupcima koji se tradicionalno nikada ne bi vezali za računar. Sve se može rešiti pomoću računara samo se postavlja pitanje da li smo dovoljno sposobni da problem koji rešavamo pretočimo u niz instrukcija koje računar može da izvrši.
Нема коментара:
Постави коментар