Ako vam je dosadno na raspustu...

Ajnštajnova zagonetka: Ko ima ribicu za ljubimca?

Ajnštajnova zagonetka je logički test za koji se tvrdi da može da ga reši samo 2 % ljudi. Zove se po slavnom fizičaru Albertu Ajnštajnu jer ju je on, navodno, izmislio još dok je bio dečak, mada nema potvrda da se to zaista i dogodilo. Spadate li u tih 2% ?

Uvod: 5 kuća je obojeno u 5 različitih boja i u svakoj kući živi osoba druge nacionalnosti. Tih 5 vlasnika piju određeno piće, sviraju određeni instrument i drže određene kućne ljubimce. Ni jedan vlasnik nema istog ljubimca, instrument ili piće.

Poznati podaci:

  1 Britanac ima crvenu kuću
  2 Šveđanin ima psa
  3 Danac pije čaj
  4 Zelena kuća je levo od bele
  5 U zelenoj kući se pije kafa
  6 Ko puši PalMal ima ptice
  7 U žutoj kući se puši Danhil
  8 U centralnoj kući se pije mleko
  9 Norvežanin je u I kući
10 Onaj koji puši Blend je komšija onome sa mačkom
11 Pored onog što puši Danhil je onaj koji ima konje
12 Onaj koji puši BluMaster pije pivo
13 Nemac puši Princ
14 Norvežanin je pored plave kuće
15 Onaj koji puši Blend ima komšiju koji pije vodu

Programiranje je sve više u modi

Problemi sa kojima se čovek susreće u životu mogu se rešavati na razne načine. Veliki broj problema može se rešiti i bez upotrebe računara, ali ako znamo da rešavanje problema podrazumeva jedan dug i komplikovan proces dolaženja do rešenja, provere rešenja i primene u različitim okolnostima, onda smo svesni da nam računari puno mogu pomoći. Ako treba proveriti tačnost neke matematičke formule to znači da treba nebrojeno puta primeniti formulu na različite početne vrednosti. Što su formule komplikovanije to nam više vremena treba da bi smo dobili konačan rezultat, pa se broj primera za proveru smanjuje, a samim time se smanjuje mogućnost nalaženja eventualnih grešaka u formuli. Tu nam računari mogu pomoći u velikoj meri. 

Naime, računarski program možemo pokrenuti koliko god puta hoćemo sa bilo kojim početnim podacima i računar će "poslušno" izvršiti naznačene operacije i prikazati rezultate u mnogo kraćem vremenu nego da smo to sami radili na papiru. 

Prednost računara je i to što ne greši, ne umara se, ne pada mu koncentracija. Uvek radi ono što je predviđeno istim redom i sa istom energijom kao da je prvi put. 

Zato se sve više problema rešava pomoću računara. Nekada su se samo računski zadaci rešavali pomoću računara, dok danas, računari nalaze primenu i u raznim analizama, ispitivanjima i drugim radnjama i postupcima koji se tradicionalno nikada ne bi vezali za računar. Sve se može rešiti pomoću računara samo se postavlja pitanje da li smo dovoljno sposobni da problem koji rešavamo pretočimo u niz instrukcija koje računar može da izvrši.